Истраживачки радови
Истраживачки папири, анализе, прикази и коментари представљају истраживања чланова и сарадника Фискалног савета Србије у циљу стимулисања академске дискусије око важних питања из области фискалне политике. Истрживачки папири не представљају званичне ставове Фискалног савета Србије.
26. јануар 2024.
Пореска реформа у Црној Гори 2022. године – Чињенице, заблуде и паралеле са Србијом
Укидање доприноса за здравствено осигурање захтева осетно повећање стопе пореза на додату вредност (ПДВ) како би се надоместио губитак буџетских прихода. Услед недостатка политичке подршке за повећање стопе ПДВ, Србија није спровела овакву реформу 2010. године. С друге стране, Црна Гора се 2022. године одважила да, упркос ризику раста буџетског дефицита, укине доприносе за здравство без истовременог повећања стопе ПДВ. Испоставило се да је снажна наплата пореских прихода током 2023. године у највећој мери надоместила губитак прихода од укидања доприноса за здравство. Међутим, показујемо да је снажна наплата пореза доминантно резултат екстерних фактора, пре свега велике имиграције платежно способних грађана Русије и Украјине.
Преузмите документ
20. септембар 2021.
Неједнакост у Србији: Да ли је проблем у пореском систему?
Никола Алтипармаков, Снежана Угринов, Иван Лакићевић
Еуростат СИЛK (EU-SILC) подаци показују да је неједнакост дохотка у Србији међу највишим у Европи. Џини коефицијент износио је 35,6% у Србији у 2018. години и био је 4,8 п.п. виши од просека Европске уније и чак 14,7 п.п. виши од најниже вредности Џини коефицијента у Словачкој. У овоме раду анализирамо могуће узроке високе неједнакости јер је кредибилна идентификација узрока предуслов за усвајање делотворних јавних политика. Поједини аутори (Арандаренко и др, 2017; Kрстић и Жарковић Ракић, 2017) закључују да су неадекватна социјална и нарочито пореска политика узроци високе неједнакости. Насупрот њима, ми указујемо на методолошке недоследности на којима почивају овакви закључци и показујемо да порески систем не може бити кључни узрок високе неједнакости у Србији.
28. април 2020.
Конвергенција периферије ка развијеној ЕУ и фактори који је опредељују: Емпиријско истраживање и импликације за Србију
Павле Петровић, Мирјана Глигорић Матић
Привредни раст земље је оно што на крају одређује економско благостање њених грађана, због чега су се економисти одавно почели бавити ово темом. Истраживања привредног раста, након скоро дводеценијског застоја, поново су снажно покренута крајем 1980-их и трају до данас. Овај нови почетак повезан је са ендогеном теоријом привредног раста која објашњава емпиријски утврђену чињеницу да привреде сада развијеног света непрекидно расту већ више од два века. Способност друштва да иновира и да то учини исплативим за економске субјекте у основи је понуђеног објашњења, како за протекли привредни раст, тако и за будући. Осим тога, повезано истраживање привредног раста отвара не мање значајно питање зашто привреде земаља расту различитим темпом – правилност која је такође емпиријски утврђена. Ово питање се изучава у оквиру економске конвергенције мање развијених земаља ка развијеним. Наша монографија се емпиријски бави овим другим питањем, прецизније конвергенцијом земаља периферије Европске уније ка њеном развијеном језгру. Стога, поред општег питања – да ли и зашто мање развијене земље сустижу развијене – монографија истражује и да ли се конвергенција остварује унутар ЕУ, питање које је пресудно за дугорочни опстанак ове економске и политичке заједнице. Дугорочно уједначавање дохотка по становнику унутар ЕУ је одлучујуће за политичку подршку овом пројекту регионалне интеграције, па тиме и за њен опстанак. С друге стране, конвергенција у продуктивности привреда ЕУ, а тиме и њихове конкурентности, услов је за одрживо функционисање ове регионалне економске заједнице. У монографији управо испитујемо ова два важна питања, тј. постајање конвергенције у дохотку по становнику и продуктивности унутар ЕУ, као и факторе који их опредељују. Утврђени емпиријски оквир потом примењујемо на Србију као будућег члана ЕУ, анализирајући да ли наша привреда расте у складу са својим потенцијалима и шта објашњава њено заостајање.
28. фебруар 2020.
Миграције са истока на запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра?
Растућа тражња Западне Европе за обученом радном снагом усисава највредније људске ресурсе земаља ЦИЕ и тако угрожава њихову економску перспективу. Оцењени економетријски модел показује да су емиграцијама највише погођене земље ЦИЕ које имају најлошије уређену државу: високу корупцију, низак ниво владавине права и лош квалитет јавних услуга (здравство, просвета и друго). Исељавање је веће и из оних земаља ЦИЕ које имају олакшан приступ европском тржишту рада, боље образовано становништво и нижи животни стандард. Модел показује да ће емиграција младог и квалификованог становништва Србије додатно да порасте у наредних пет година за 20-30% и уз релативно висок раст БДП-а од 4% годишње. Међутим, уколико Србија у наредним годинама достигне институционалне стандарде који су уобичајени у ЦИЕ, тренд раста емиграција би се преокренуо и смањио за 10-15% у односу на садашњи ниво. Повећање зарада, чак и уколико би било екстремно снажно, не може да има пресудну улогу у смањењу емиграција из Србије.
1. март 2019.
Зашто привредни раст Србије заостаје?
Емпиријски резултати у овом раду показују да је привредни раст Србије испод свог потенцијалног нивоа пре свега због слабих институција – посебно владавине права и контроле корупције. Следећи чинилац који кочи привредни раст су ниске инвестиције - за које (нарочито за приватне инвестиције) показујемо да су недовољне, пре свега услед слабе владавине права и високе корупције. Најзад, недостаци у образовном систему су такође фактор који успорава раст привреде Србије. У раду показујемо да привреда Србије тренутно расте готово 2 процентна поена испод свог потенцијала, тј. нешто изнад 3% уместо потенцијалних 5%. Наши резултати показују да, оквирно, половина заостајања (1 п.п.) може да се објасни слабом владавином права и високом корупцијом, док друга половина потиче од ниских инвестиција (0,7 п.п.) и недостатака у образовном систему (0,2 п.п.). Претходне резултате смо добили оцењујући једначину раста за земље чланице Европске Уније. Ову једначину смо затим користили као норму да утврдимо колики је потенцијални раст Србије, те који фактори и за колико смањују њен стварни раст испод потенцијалног. Добијени емпиријски резултати недвосмислено указују да су реформе у области владавине права и обуздавања корупције, као и реформа образовања, основни предуслови да Србија оствари свој потенцијални раст и почне да сустиже упоредиве земље Централне и Источне Европе.
2. март 2018.
Како даље: Реформе јавног сектора и „закључавање“ уравнотеженог буџета у Србији
У овом раду анализирамо резултате спроведене фискалне консолидације у периоду 2015-2017. како бисмо сагледавајући њена неспорна достигнућа, али и бројне слабости, указали на будући смер фискалне политике који би предупредио фискалне ризике и био подстицајан за привредни раст. Наиме, Србија је од огромног фискалног дефицита у 2014. (6,6% БДП-а, односно 2,2 млрд евра) стигла у 2017. до структурно избалансираног буџета. Међутим, спроведена фискална консолидација осим неспорних достигнућа има и бројне слабости (изостанак реформи, веће ослањање на повећање прихода него на уштеде). Због тога јавне финансије Србије и поред одличног, избалансираног, буџета још увек нису потпуно уређене, нити подстицајно утичу на привредни раст, по ком Србија знатно заостаје за другим земљама Централне и Источне Европе. Гледајући унапред, најважнији циљ фискалне политике који би предупредио будуће ризике и омогућио убрзање привредног раста јесте да избалансирани фискални резултат постане нова нормалност у наредних пет до седам година. Али уз то, потребно је и да се исправе кључни недостаци досадашње фискалне политике, односно да се спроведу неопходне реформе јавног сектора и унапреди пословни амбијент (пре свега у области владавине права).
2. март 2018.
Снажан раст запослености уз спор раст производње није се десио: О поузданости Анкете о радној снази у Србији
У овом раду на сада већ довољно дугачкој серији података од 2012. до 2017. поново оцењујемо поузданост званичних података о неуобичајено високом расту запослености у Србији од око 20%, до ког наводно долази уз низак раст БДП-а од око 6%. Дужина расположиве серије података омогућава да се ово питање размотри са великом сигурношћу. Различите анализе које смо спровели недвосмислено указују на исти закључак – да постоје проблеми у званичном статистичком праћењу кретања запослености, односно да Анкета о радној снази још увек није поуздана. Висок раст запослености уз низак раст производње није у складу са основним и небројено пута доказаним економским теоријама које дефинишу везу запослености и производње. Таква кретања, да су стварна, подразумевала би снажан, двоцифрен, пад продуктивности привреде Србије у претходних пет година, за који (срећом) нема економских назнака да се десио. Такође, компаративна анализа показује да се наводни феномен високог раста запослености без раста БДП-а као у Србији не дешава ни изблиза ни у једној другој земљи Централне и Источне Европе. У свим другим упоредивим земљама запосленост од 2012. до 2017. расте (у складу са теоријским очекивањима) спорије од раста БДП-а. На непоузданост података из АРС-а за Србију додатно указује и широка распрострањеност повећања запослености по различитим пословима и у формалном и у неформалном сектору, као и висок раст фонда часова рада – до чега не може да дође уз низак раст производње. Уз све то, снажан раст запослености који се наводно дешава у Србији није у складу ни са стагнацијом животног стандарда становника, није у складу с наплаћеним доприносима од обавезног социјалног осигурања, а не подржавају га ни административни подаци о кретању регистроване запослености добијени из независног извора (ЦРОСО). Надамо се да ће с овим истраживањем, релевантним анализама и тачним подацима, двогодишња дискусија на ову тему да се заокружи и да ће ово истраживање утицати на подизање квалитета података из АРС-а на ниво упоредивих земаља са Србијом, тј. да ће ова важна Анкета у будућности давати поуздане податке о кретањима на тржишту рада Србије.
6. март 2017.
Фискална консолидација и привредни раст 2015-2017: План, остварења и покретачи
И поред охрабрујућег напретка економских и фискалних кретања у 2015. и 2016, Србија је још увек далеко од високих стопа привредног раста и од уређених и здравих јавних финансија. У овом раду детаљније смо анализирали покретаче привредног опоравка и умањења фискалног дефицита у претходне две године. У оба сличаја анализа је показала да уочена побољшања великим делом почивају на краткорочним и непланираним чиниоцима који се лако исцрпљују. На привредну активност у претходне две године знатно су утицали спољни покретачи раста – снажан пад цена нафте и хране, смањење каматних стопа на задуживање у еврима и бржи опоравак региона и Еврозоне. Због тога су практично све земље, а не само Србија, у 2015. и 2016. години имале раст БДП-а за око 1 п.п. већи од прогнозираног. Фискални дефицит умањен је, пре свега, изненађујуће добром наплатом јавних прихода, док су планиране уштеде на јавним расходима углавном изостале. Фискални ризици, који се нарочито односе на лоше пословање јавних и државних предузећа, готово су непромењени у 2017. у односу на 2014. годину. Све ово указује да бољи економски и фискални трендови нису још увек разлог за пуно задовољство, већ да их треба посматрати као ретку прилику за спровођење структурних реформи у нешто повољнијем окружењу и без непосредног притиска избијања кризе. Уколико се указана прилика сада пропусти, неопходне реформе ће се спроводити у неповољнијем окружењу и самим тим представљаће далеко већи изазов.
7. март 2016.
Економски опоравак, запосленост и фискална консолидација: поуке из 2015. године и изгледи за 2016. и 2017. годину
Недовољан привредни раст, превелики фискални дефицит уз брзо растући јавни дуг и висока незапосленост су највећи проблеми економије Србије. Након рецесије из 2014, привредни опоравак започео је у 2015. години. Међутим, раст привреде још неколико година ће бити низак, јер је потребно неколико година да се отклоне постојећи структурни проблеми и порасте учешће инвестиција у БДП-у. Фискални дефицит смањен је у 2015. на 3,7% БДП-а са 6,6% БДП-а из 2014. године, што је одличан резултат. Али даље (неопходно) смањивање дефицита ће ићи тешко, јер нису припремљене довољно добре мере, нити спроведене све реформе – а уз све то постоји ризик нових фискалних трошкова услед неуспешног пословања јавних и државних предузећа. Започети привредни опоравак у 2015. показује да је негативан утицај фискалне консолидације на привредни раст у кратком року веома мали. У дужем року фискална консолидација повољно утиче на привредни раст, јер обезбеђује макроекономску стабилност која је један од предуслова за раст инвестиција. Снажан раст запослености у претходне три године уз стагнацију привредне активности се, по свему судећи, није десио већ је последица непоузданости праћења кретања на тржишту рада од стране РЗС. Влада у 2016. и наредним годинама има велику одговорност – у фискалном домену, да не дозволи преурањено попуштање рестриктивности, а да за повећање привредног раста и, последично, запослености уложи веће напоре на унапређењу инвестиционог амбијента.
10. октобар 2013.
Да ли су фискални намети на зараде у Србији регресивни?
Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије
Два приоритета економске политике у Србији у наредном периоду биће одлучна борба против изузетно високе незапослености и свеобухватна реформа пореза на доходак градјана. Отуда постоји потреба за темељном анализом висине и структуре фискалних намета (пореза и доприноса) на зараде – јер је валидна дијагноза проблема неопходан предуслов за усвајање делотворне терапије. Позитивна економска анализа је нарочито важна у случају оптималног фискалног третмана зарада, јер се у овом сегменту политички и идеолошких аспекти често мешају са економским чињеницама. Ова студија износи статистичке податке и економске анализе које оповргавају тврдње једног дела стручне јавности да су фискални намети на зараде у Србији регресивни. Фискалне намете на зараде у периоду од 2001. до 2006. године оцењујемо као пропорционалне, односно благо прогресивне у периоду након 2007. године. Постоје оправдани социо-економски разлози да се повећа прогресивност пореза на зараде у наредном периоду. Међутим, покушаји да се прогресивност повећа путем увођења синтетичког пореза на доходак са вишеструким пореским стопама – извесно би били контрапродуктивни. Оптималан приступ повећању прогресивности је задржавање постојећег флат-таx система са једном пореском стопом - уз значајно повећање износа неопорезивог цензуса и евентуално повећање пореске стопе.
3. јул 2013.
Студија: Пројекције становништва Србије од 2010. до 2060. године
У циљу повећања квалитета и кредибилитета дугорочних економских и фискалних пројекција, Фискални савет Србије је координирао израду студије "Пројекције становништва Србије у периоду од 2010. до 2060. године". Студија се ослања на најновије податке из пописа становништва 2011. године како би квантификовала очекиване трендове демографског старења и депопулације у наредним деценијама. Пројекције из ове студије ће омогућити да, у складу са захтевима Европске Комисије и Пакта о стабилности и расту ЕУ, дугорочне фискалне пројекције у Србији узимају у обзир ефекте старења становништва на одрживост јавних финансија.
Април 2013.
Банкротство локалних самоуправа и финансијска (не)дисциплина: Међународно искуство и значај
за Србију
Јелена Плочић, Фискални савет Републике Србије
Сједињене Америчке Државе погађа нови талас проглашења банкротства градова. Највећа драма се тренутно одвија (април 2013. године) у Стоктону и Детроиту. Већина градову у проглашењу банкрота, према федералном закону САД-а о банкротству Chapter 9, тражи заштиту своје имовине и средстава од поверилаца. Међутим, не пружају све државе својим градовима ову врсту уточишта. Папир поред прегледа међународне праксе о банкротству локалних самоуправа, анализира да ли увођење могућности банкротства, у форми административног приступа, може обезбедити финансијску дисциплину локалних самоуправа у Србији. Основни налази папира су да гломазни еx post механизми за решавање проблема банкротства локалних самоуправа, који су присутни у међународној пракси, као такви, веома би се тешко у кратком року креирали и спровели у Србији. Уједно, такви механизми и не би представљали адекватно решење за основни проблем локалних самоуправа Србије: проблем доцњи у плаћању.
2013.
Унапређење унутар-генерацијске правичности и одрживости пензијског система Србије
Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије
Тренутна структура пензијског система Србије не омогућава постојање адекватне финансијске везе између уплаћених доприноса током радног века и висине пензије - јер формула за обрачун пензије не узима у обзир очекивани временски период током којег ће осигураник примати пензијску надокнаду. Отуда се као реформски приоритет у наредном периоду намеће увођење тзв. система актуарских фактора који ће адекватно смањивати (или повећавати) износ пензије у складу са очекиваним бројем година током којег ће осигураник примати пензију. Такође, у наредном периоду је потребно смањити или комплетно елиминисати неоправдано велику разлику од пет годину код старосне границе за пензионисање жена и мушкараца, јер се у овом сегменту Србија налази на европском зачељу.
Јуни 2012.
Пореска правичност ПДВ система у Србији
Милојко Арсић, Економски факултет, Универзитет у Београду
Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије
Истраживања ПДВ инциденце у развијеним европским земљама показују регресивну расподели током једне године, али благо прогресивну расподелу током читавог животног века. Микро-симулациона анализира базирана на Анкети о потрошњи домаћинстава сугерише сличне закључке и у случају Србије. Међутим, при анализи правичности ПДВ система важно је нагласити две карактеристичне одлике тразиционих европских земаља. Као прво, показујемо да натурална потрошња домаћинстава, која је идаље у значајној мери присутна у великом броју транзиционих европских земаља, укључујући и Србију - значајно повећава ефективну прогресивност ПДВ система у односу на развијене европске земље. Као друго, сива економија и утаја директних пореза на доходак који су у великој мери присутни у транзиционим европским државама, сугеришу да је потрошња домаћинстава меродавнији индикатор животног стандарда и економске снаге пореских обвезника него ли регистровани приходи домаћинства. Закључујемо да су веровања о регресивној ПДВ инциденци, која су присутна у знатном делу шире јавности - преувеличана и слабо утемељена у економској стварности транзиционих европских земаља попут Србије.
